Vetrenjače su, opet, pobedile

Poštovana, draga deco moja,

Napuštam Dramski studio Gimnazije, želeći da i to ime ponesem sa sobom. De facto ga napuštam, a de jure sam najuren. Tako izlazim u susret mojim vrlim kolegama iz Gimnazije ( čast izuzecima) koji su, od prvog dana postojanja DSG, sve svoje snage upinjali eda bi vas onemogućili u uzletu. Vi ste, uprkos svemu, za dvadeset jednu godinu koliko trajemo, osvojili SVE ŠTO SE OSVOJITI MOŽE, individualno i kolektivno, na „ Pozorišnim susretima učenika gimnazija Srbije“ u Kragujevcu.

Po nekoj nakaradnoj logici, što su vaši uspesi bili veći, i što ste većma reprezentovali školu, grad i ovaj deo Srbije, tako je rastao otpor prema vašem radu. Sećate se, često sam vas podsećao na kinesku mudrost: „ Ko nosi svetilјku- pipa po mraku!“

Jasno mi je da sam JA bio kamenčić u nečijim tesnim cipelama, ali sam trpeo sve izlive iracionalne mržnje, zlobe, pakosti, zavisti, frustracija i sujeta, kojima su samo sebi mogli da naude! Zbog vas sam sve to podnosio. I praštao. Zbog radosti stvaranja, zbog neizmerne energije koju smo razmenjivali, pozitive koja je uvek pucala među nama, zbog katarze koju smo zajedno doživlјavali, a kojoj je samo nebo bila granica. Taj me je osećaj često zaticao u onim noćnim satima kada, vraćajući se iz Kragujevca, gde biste uvek pokidali i oduvali, gledam vaša usnula lica i pomislim: Vredelo je!

Međutim, došlo vreme da više ne mogu. Možda i mogu, možda samo neću. Neće više Sokrat da kvari omladinu. Previše je svinja da bih pred njih bacio ove bisere koje čuvam za sebe.

Odlazim preponosan na dvestotinak lјudi koju su prošli kroz DSG: na školovane dramske umetnike, lekare, profesore, ekonomiste, psihologe, arhitekte,advokate, mupovce, stjuardese, manekene, domaćice, žene, muževe, roditelјe...Svi su, hvala dragom Bogu i našem zaštitniku Svetom Vasiliju Ostroškom, ostvareni u svojim oblastima, svi su divni lјudi, niko nije zastranio; meni veća diploma ne treba!

Ipak, ovaj moćni tim koji je izneo „ Revizora“, moram da „ prozovem“: Anđela, Sofi, Julija Đ, Julija M, Jovana, Tanja, Miona, Eva, Tamara, Petar, David, Damjan, naše nadahnute pevačice- Anđelija, Katarina, Iva, Isidora, Maša D, Maša S. i Mina; pa nezaobilazna, multitalentovana tehnička ekipa: Milјana, Paki, Uroš...odlazim miran, jer znam da ćete, čime god se bavili u životu, raditi to najbolјe što možete. Sačuvajte taj VIŠAK SLOBODE, koji nam nikako nisu mogli oprostiti. „ Pokrijte se preko glave i sanjajte samo ptice!“

Vaš čika Z.

P S

Mojim lјutim neprijatelјima od srca, najiskrenije, želim sve najbolјe u životu, ali ne mogu da odolim a da ne citiram Helen Miren: „ Celog života sam lјudima oko sebe govorila: izvinite, hvala,pardon, molim, oprostite, a onda, kako su mi pristigle mudre godine, sve više shvatam lekovito značenje reči- Fuck off!“