U osamdesetoj godini naučio da svira gusle

Ratomir Novović, koji živi u Surčinu, a rođen je i odrastao u planinskom selu Trnovi Laz kod Prokuplja rešio je i ubrzo i naučio da svira gusle. Kako kaže, pre nekog vremena je osetio potrebu da nauči da svira i sada se potpuno posvetio tome. Prvo je kupio polovne gusle, ali one nisu dale dobar zvuk, pa su mu onda ćerka Jelena i unuk kod Vokojice Sandića kupili nove. Po čitav dan sada Ratomir gusla, a često mu u svemu društvo pravi pas.

-Gotovo čitav dan sam sam u kući i gusle su mi jedino društvo. Nekako mi se čini da je došlo vreme da savladam ovaj instrument koji je obeležje srpskog naroda. Uz njih sam srećan, ispunjen- kaže Ratomir.

I zaista, da je sve postalo deo njega potvrđuje i to da gde god da je u kući, on svira.

Da bi dopro do tajni tradicionalnog instrumenta, kojeg se seća iz svog detinjstva, koristi moderna pomagala, odnosno Jutjub na kojem sluša poznate guslare. Ipak se i ovo moderno vreme zna dobro upotrebiti!

-Moj tata je izuzetno muzikalan, dobar je sluhista, a mislim da je ovo prirodni tok naših predaka. Njegov otac, moj deda, Milomir  je kažu divno svirao i pevao uz gusle. Tata već nije imao vremena, išlo s eu školu, kasnije se preselio u Beograd i eto tako vreme je prolazilo. Sada je našao vremena da oživi prošlost i da nadoknadi ono što je u mladosti propustio-priča nam njegova ćerka jelena, koja je ocu I kupila nove gusle.

Kaže, da mu dosta dobro ide, ali da još nema hrabrosti da pusti glas.

-Naučiću ja reči tih pesama, pa ću pevati. Naša porodica voli tradiciju, dosta čitamo o tome i mislim da je zaista neko ranije vreme bilo vreme zdravih ljudi, navika i lepih običaja. Na žalost, svakoga dana ih je sve manje- sigurna je Jelena.

Čitava porodica bezrezervno podržava Ratomira i sluša njegovo guslanje. Kažu da je ovo mističan instrument koji umiruje i u kojem je satkana ogromna simbolika i srpstva i hrišćanstva.

-U kući u kojoj su gusle, nema zlih sila, one beže od ovog čarobnog instrumenta- dodaje naša sagovornica koja je dosta čitala i o guslama.

Nekako, ipak, jednoga dana sve dođe na svoje. Tradicija zato i postoji, jer ljudi čak i u ovom prebrzom vremenu, u jednom trenutku života joj se vrate, a ona ih zagrli i pokaže im koje su prave vrednosti i lepote.