Poslednje

Treba nam Selova, ali nikada nije završena

Brana Selova, u početku zamišljena kao spas za vodosnabdevanje ne samo topličkih sredina, već i dela Niša, postala je simbol nedovršenosti i zaborava. Mnogo hteli, mnogo započeli, a ništa ne dovršili je ono što se može kazati za ovaj projekat. Iz godine u godinu, pričalo se o njoj kao kapitalnom projektu prošlosti i došlo se do toga da sada brana samo podseća na pokušaj da se uradi nešto dobro.

U Javnom preduzeću „Srbija vode“ kažu nema se para za završetak brane, ali možda će biti nekad...

Davne 1986. godine započeti su radovi na ovoj brani. I pre toga, još 1952. godine rađen je projekat, a brana je trebalo da zaštiti područje od poplava, onda joj je promenjena prevashodna namena. Cilj je postao vodosnabdevanje, jer je planom predviđeno da se proizvodi 2.611 litara pitke vode u sekundi, od čega je za Niš predviđeno 1.634 litra u sekundi, Prokuplje 401, Kuršumliju 273, Blace 133, Merošinu 100 i Žitorađu 70 litara u sekundi. Namena akumulacije bila je i odbrana od poplava, proizvodnja električne energije, navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, razvoj ribarstva, turizma. Otkupljeno je dve trećine zemljišta, sagrađena sama brana, a onda se stalo.

Ponovo su nastavljeni 1996. godine. Tada ih je pogurao tadašnji predsednik Vlade Mirko Marjanović.

-Došao je helikopterom u Lukovsku banju kako bi obišao fabriku tepiha. Svratili smo na branu I on je tada rekao da će se svi radovi završiti za godinu dana. Sutradan sam dobio faks da Nišu ne treba voda sa Selove i da su oni rešili problem. To je i Vladi poslao tadašnji gradonačelnik Niša Zoran Živković. Oni su prvi odustali od projekta. Tada se I Vlada povukla, jer je Niš trebalo najviše da dobije vodu sa brane- kaže nekadašnji predsednik Skupštine opštine Kuršumlija Borivoje Urošević.

I onda su prošle još neke godine, a priča o brani je visila u vazduhu. U međuvremenu je promenila i osnovnu namenu, te je sada trebalo da u prvom redu voda iz nje bude korišćena za navodnjavanje. Tada je negde preneta i Javnom preduzeću “Srbija vode”, a u sve se umešala i Republička direkcija za vode. Problem je bio ko će upravljati branom, pa je odlučeno da opštine Prokuplje, Blace, Kuršumlija, Merošina i Grad Niš formiraju preduzeće “Selova”. To je i učinjeno, ali je problem nastao kad aje trebalo izabrati prvog čoveka tog preduzeća. Opštine su htele da to bude neko odavde, a država da izabere svog čoveka. Ključnu ulogu trebalo je da odigra Ministarstvo poljoprivrede koje je moralo da donese odluku da ozvaniči preduzeće. Poslednji put razgovori o tome su vođeni su u Prokuplju sa tadašnjim ministrom poljoprivrede Dušanom Petrovićem 2011. godine, ali on nije bio konkretan i nikada nisu dali zeleno svetlo za to.

-Najveći deo radova na izgradnji objekata Vodoprivrednog sistema „Selova“ završeni su do novembra 1995. godine. Nakon toga, prestaje se sa izvođenjem radova usled globalne situacije u čitavoj državi i nedostatka finansijskih sredstava za dalјu realizaciju projekta. Na predlog Komisije Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, JVP „Srbijavode“ je 2004. godine zaklјučilo Ugovor o preuzimanju investitorskih poslova na izgradnji brane „Selova“ od DP za vodosnabdevanje područja Toplice i Niša „Selova“ iz Kuršumlije. U periodu od novembra 2004. godine do decembra 2007. godine, JVP „Srbijavode“ je obavlјalo investitorske poslove na izgradnji brane na osnovu Programa poslovanja koje je odobrila Vlada Republike Srbije i zaklјučenih ugovora sa Ministarstvom polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Troškovi izgradnje brane su u celini finansirani iz budžeta RS, kroz Program izgradnje, rekonstrukcije i održavanja vodoprivrednih objekata Vlade Republike Srbije. Potom, 2008. godine Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naložilo je JVP „Srbijavode“ da iz Programa poslovanja izuzme poziciju „Izgradnja visokih brana“, tako da je JVP „Srbijavode“ prestalo da obavlјa investitorske poslove na izgradnji brane „Selova“. Nakon toga, u 2010. godini za nastavak radova Ministarstvo je izdvojilo oko 50.000.000 dinara, i ova sredstva su preko Direkcije za izgradnju Opštine Kuršumlija iskorišćena za sanaciju raseda i klizišta u zoni brane, za radove na komandnoj zgradi i za izradu za to potrebne tehničke dokumentacije. Nakon toga može se konstatovati da su svi radovi na izgradnji brane i akumulacije „Selova“ prekinuti- navodi se u pisanom odgovoru koji smo dobili iz JP „Srbija vode“.

Ipak, priča o brani nije prestala. Ona se uvek aktivira nekako pred izbore. Tako je u dva navrata sada bivši predsednik Opštine kuršumlija Radoljub Vidić najavljivao završetak brane, a to je najavio i sadašnji načelnik Topličkog okruga Zlatan Miljković 8. avgusta 2022.godine. Tada je rekao, a preneli su mediji da je reč „o veoma značajnom infrastrukturnom projektu, ne samo za Toplički okrug već i za Srbiju” i da “očekuje da se konačno reši problem oko njegovog završetka”.

-Završetkom akumulacije “Selova” trajno bi se rešio problem vodosnabdevanja milion stanovnika Topličkog okruga, Merošine i Niša- kazao je tada Miljković, ali niko ni prstom nije mrdnuo da se nešto uradi po tom pitanju.

Brana i njena infrastruktura, koja je u celosti završena propada. Iako mnogi kažu da je za puštanje u rad potrebno dosta novca, reč je o samo jednom koraku, jer je po procenama do sada u nju uloženo 100 miliona evra.

-Završetak ovog kapitalnog projekta remeti više izazova. Naime, jedan od izazova kod realizacije i završetka celokupnog sistema je eksproprijacija zemlјišta koje zauzima budući akumulacioni prostor, koja nije završena do kraja, a za koju je u proteklom periodu izrađen inovirani projekat eksproprijacije. Takođe, veliki izazov predstavlјa i izmeštanje državnog puta IIA reda od Kuršumlije ka Lukovskoj banji, koji se prostire u zoni buduće akumulacije i čije je izmeštanje potrebno van I prve zone sanitarne zaštite, iznad projektovane maksimalne kote jezera. Preduslov za to je izmena Prostornog plana područja posebne namene „Selova“, kao i izrada i usvajanje Plana detalјne regulacije, što još uvek nije realizovano. Aktivnosti u vezi sa navedenom planskom dokumentacijom negativno se odražavaju na ishodovanje potrebnih uslova i dozvola za objekte koji su deo ovog sistema.  Takođe, za finalizaciju i završetak izgradnje ovog kapitalnog projekta nisu obezbeđena potrebna finansijska sredstva za gore navedene aktivnosti- objašnjavaju u JP „Srbija vode“ u svom odgovoru na naša pitanja.

Mi smo ipak saznali da postoji i plan izmeštanja puta, kao i spremnost meštana da ustupe zemljište, ali....

 

Prijavite se ili se registrujte kako bi bili i vi deo prokupljepress.com kulture.

Pretplatite se
You've successfully subscribed to Prokupljepress.com
Great! Next, complete checkout for full access to Prokupljepress.com
Welcome back! You've successfully signed in.
Nemoguće je da se prijavite! Molimo vas Pokušajte ponovo.
Success! Your account is fully activated, you now have access to all content.
Greška!!! Niste ispešno platili.
Uspešno! Uspešno ste izmenili podatke za plaćaje.
Greška! Dogodila se greška prilikom unešenja podataka. Pokušajte ponovo.