Ne čitaju svi Dostojevskog, ne vole svi Tolstoja, „Neki to vole vruće“, posebno kad je hladno. Kad postiš, sanjaš mrsno, uvek više voliš ono što ne možeš da dobiješ kad hoćeš. I u knjigama i u životu dođe isto. Razlike su očigledne. Nekad nije loše biti svemirac u svojoj sredini.

Lako je bilo Kafki, teže je običnim ljudima. Mi smo ovde vodili malo duže procese. Ni borba sa vetrenjačama nije laka, osim, ako je vetar povoljan. -             Bojiš li se ti nečeg ? -             Ničeg ! -             Kako ide proces ? -             Procesuiramo dan – noć. -             Toliko ih ima na tako malo prokupačkih

Jesmo li negde zalutali !? Ako mene pitate, odavno ! Vera leži u čovekovoj duši, isijava iz očiju, zrači iz srca, a ne kroz zatamnjena stakla. Kad smo bacili veo tajne, odrodili smo se od vere. Ipak preovlada ona „Para vrti...“ samo kod pojedinaca. Masovno nismo otišli još u pogrešnom smeru. Ne

-             Vi u Prokuplju stalno ovako ko visibabe po kafanama i kafićima ? A kukate kako nema para! -             Znaš ti onu pesmu „Ko kaže da nema para ...“ i tako dalje... -             Kaže mi ono što vidim očima ! -             Mi smo možda nezgodni, ali smo meraklije. Gostujući u drugim gradovima, nisam