Pukni zoro, neću kući skoro!

-Živeću kao moj čukundeda „ludi Milojko“, preko stotinu godina, ali niko ne može kada me vidi da pokaže prstom na mene. Sve što sam u životu zaradio i imao, stekao sam samo svojim radom- priča nam Ljubiša Milojković (66) iz Prokuplja kojeg u gradu poznaju kao Ljuba Maratonac.

I dok cepa drva, kako bi pošteno zaradio nešto i preko plate, u slobodno vreme, stihove ređa, kao iz vode. Znaju ga svi prvenstveno kao pevača, koji je i na svom Fejsbuk profilu umeo da zapeva za pratioce, posebno u doba pandemije. A kad je video sa kakvim džinovskim panjevima treba da se izbori onako iz duše je zapevao :“Pukni zoro, neću kući skoro!“

Ipak, ne odustaje i ovom poslu prilazi sa osmehom i svojim vedrim duhom, koji je prepoznatljiv.

-Imam pesmu i o tvom imenu, za sve vas Biljane. Hteo sam da napišem pesmu za Ljiljanu, ali sam shvatio da sve što je trebalo da se kaže o Ljiljani je već rečeno, a Biljana mi se baš uklapala u rimu- objašnjava Ljuba Maratonac kako je nastala pesma „Biljana“ i uživo, bez pratnje instrumenata, peva nam strofu i refren.

Izdao je on i disk sa svojim pesmama, autorskim, a muziku je radio Boban Stanković. Učestvovao je u mnogim muzičkim emisijama, čak je išao i na prvu audiciju za „Zvezde Granda“ još 2023. godine. Pokušao je da prevari organizatore da je amaterski pevač, ali mu je plan propao!

-Ja sve to doživljavam kao šalu, zabavu. Šta bi čovek bio bez toga. Uvek sam se trudio da razveselim sagovornike i uspevalo mi je- kaže Ljuba Maratonac, čije lice i sad sija vedrinom i čistotom.

Njegova najveća ljubav je muzika i njoj je posvetio gotovo čitav život. Priča je puno.

-Nadimak sam dobio kada sam jednom pevao na nekoj svadbi u selu Subotinac između Aleksinca i Soko Banje u kojoj sam godinama živeo i očuvao decu sa sada bivšom suprugom. Krenu moje kolege da sviraju, nešto to ide slabo. Uzmem ja mikrofon i pevao sam punih 16 sati! Jeo sam usput od gostiju, tako sam i pio. Kad sam se u jednom trenutku okrenuo video sam kolege muzičare kako su žuti, kao pred smrt. Ipak, nisam mogao da stanem, jer stari svat još uvek nije presekao pogaču- priseća se kako je nastao nadimak po kojem ga svi poznajemo.

Prepričava da je pitao starojka da konačno preseče pogaču, a ovaj ga zamolio za još neku pesmu.

-Tad sam izvadio skakavac koji uvek nosim kad pevam i rekao mu da ako on ne preseče, ja ću. Dogovorili smo se da otpevam još jednu, a on će mi dati krug od pogače unutra što ostaje. Smatralo se da to donosi sreću ako prodaješ na pijaci. Poneseš par mrvica i prospeš i onda sve prodaš. Ja pomislih tada, da ću taj deo da dam sada bivšoj tašti jer je ona prodavala na pijaci. I tako bude, otpevam još jednu pesmu, on preseče pogaču i veselјe je konačno bilo gotovo. Moj kolega muzičar, profesor tada je rekao da sam maratonac i tako je to ostalo- završava naš sagovornik.

Priča i dogodovština iz kafane i pevačke karijere Ljube Maratonca je mnogo, pet knjiga da se napiše, ali ono što je najzanimljivije je lepota njegovog duha, koji oko sebe širi pozitivnu energiju. Začas sa svima nađe temu za razgovor!

Drva su na pola gotova, a ako se priča nastavi, tačno će doći zora! Zato ga ostavljamo da završi barem do mraka, ali nam je na rastanku odao jednu veliku pevačku tajnu.

-Kada nećeš da te gosti opsedaju sa pesničkim željama, ti otpevaš pet dobrih koje ti leže i posle toga oni nemaju šta da traže. Puste te da pevaš i da završiš kad hoćeš, ili kada je dogovoreno- iskren je Ljuba Maratonac.

Poznaje on sve evače bivše Juge, sa svima je pričao, družio se i sve su to neka lepa sećanja, koja čuva u svojim očima i vedrom duhu.

Tačno je, živeće ovaj čovek sigurno stotinu godina i ako će!