Živimo u vrtlogu koji pri svakom završenom krugu izbacuje i melje sve što se nađe na putu. Zakona nema, spava, kao i Dolovac, sudije, policajci, svi prosvetari, lekari, doktori, službe i intitucije. Planova za bolje sutra, bar onako kako izgleda nema.
Imaginarijum u kojem živimo nas je zaslepio i teško je izaći iz njega, a znakova je na svakom koraku. I ono slobodno prodavanje deci svega i svačega, i ovo zamajavanje putevima, mostovima i stadionima, i ovi prikazi idealnog života kojim živimo u trenutno unesrećenoj i osakaćenoj Srbiji.
Živimo za ovaj trenutak, bez ikakvog plana za budućnost. Kao omađijani, unesrećeni, ostavljeni i prepušteni stihiji, mi bauljamo i dišemo na škrge. Radujemo se što smo preživeli dan, bili deset dana na moru, ako jesmo, što još možemo da udišemo vazduh i pijemo vodu.
Sakrili smo se iza primarne potrebe da preživimo dan i srećni smo zbog toga.
Dovoljno nam je da smo živi, nestali su ideali, živi smo, a ne živimo. Radimo i ćutimo sve uvrede, svo gaženje, ponižavanje, vređanje i sva silovanja zdravog razuma. „Ćuti, može i gore! A ti drugi su bolji?“ Ne znamo jesu li bolji, ne znamo može li gore, ali je ovo najgore!
A kraj smo koji je iznedrio većinu heroja srpske istorije…..
Alo, bre ljudi, gde ste nestali?
Biljana Roganović
The post LJUDI, GDE STE NESTALI? appeared first on Prokuplje press.
Prijavite se ili se registrujte kako bi bili i vi deo prokupljepress.com kulture.
Pretplatite se