Krug oko Hisara

Tvorac srpske psihološke pripovetke – otac Anđelijin, Laza Lazarević, čije ime, van obrazovnih ustavnova, koristi prosta svetina, isključivo sa ciljem omalovažavanja, – da nesmotreno i podrugljivo objasni psihološko stanje neke ličnosti, no nije bitno – rekoh, otac Anđelijin.

Anđelija nije ostala kao duboko zapažena književnica svakako, njen nemerljiv doprinos vezan je isključivo za pojedince. Savremenici pišu da je bila stalno bolešljiva, i lošeg zdravlja, tako da je jedva završila i ono “malo škole”, uglavnom kao vanredni učenik. Malo je poznato da je prvu godinu Velikog rata provela u Prokuplju, radeći kao bolničarka. Malo je poznato, ne zato što zapis ne postoji, nego što ostade zaboravljen.

“Palanka u planini” je jedno od najpoznatijih Anđelinijih književnih ostvarenja. – Da, ona nedvosmisleno, piše o početku dvadesetog veka u Prokuplju, o varoši, o ljudima, o palanci koja posta “okružno mesto”. Piše o “Gimnaziji, koja je dotle brojala samo četiri razreda, a dobila je još četiri” i zaključuje da je “P. imalo budućnost velike varoši.” Veliku pažnju posvećuje humoru, svojstvenom za Prokupčane, gde objašnjava kako je “pisar Jelić lajao jedared za opkladu nasred pijace već oko pet popodne – i podbunio sve varoške pse.” Baš u centru, “kod „Evrope“ su se drugovi valjali od smeha, ali je opkladu dobio Jelić, nije se imalo kud.”

Danas, nemamo “Evropu”, Gimnazija nam broji (4-5) razreda, doduše drugačijeg profila učenika, palanačke žene ostaše palanačke, naravno uz duboki naklon prema izuzecima. Međutim, ostalo je ono “bajkovito brdo” na kojem, gle slučajnosti, lekar Aleksa Savić izgradi svoju zadužbinu i zavešta je bolnici, a mi je ljubomorno prisvojismo.
E dragi moj prijatelju, ako si već došao do kraja mog spisa, poklon je u nastavku
Dijalog iz romana “Palanka u planini”:

– Pazite samo, – reče apotekar: – ko obiđe oko Hisara ostaje sedam godina u P.
– Mi ćemo ga obići opet sa suprotne strane, i onda ne važi – ubaci kapetan.
Ne naprotiv, onda ostajete sedamnaest!
– Koliko ste puta vi obišli?
– Ja samo jedared, i to sa mojom ženom još pre nego što smo se verili. Gospodo, ne idite sa damama oko Hisara, fatalno je.”

Milena Biljane Ivanović