Poslednje

Doći će to na svoje,a šta ćemo mi?

Rastao je bez oca koga su proglasili narodnim neprijateljem. Bruka - Šamar. O njemu nije smeo ni da pita – Šamar. Završava svetsku književnost, postaje profesor, objavljuje roman... Radi sve ono zbog čega je živeo! Šamar, šamar, sud, presuda! Etiketa! „Povreda ugleda države, njenih organa i predstavnika.“ Šamar. Provincija se okrenula. Šamar. Beg u Beograd. Šamar. Osporavaju mu postojanje, kažu da je liberalistička fikcija! Šamar.

Nepozvan je došao u svet književnosti, sin četničkog komandanta! Sramota je za okrug, a okrug nikada bedniji. Struja pa i nekako, vodu nemaju, jer su se ponovo pobunili protiv države. Taman je zakopana pobeda Ludog Živka, kada evo ga i ovaj da deli pravdu!

Stali ste mu na postojanje, seli na slobodu. Opasan papirima, poteže pero. Neće da stane, a za to krivi južnjaka u sebi. Svrbi ga nepravda, voli ih, a ne razume, protiv sebe ne može to je jedino sigurno. Pekić drži čas etike iz Londona. Mihajlović kroz odbranu ulazi u lik junaka sopstvenih dela. Ćopić svoju reputaciju stavlja na kocku. Kiš ćuti, Pavlović ćuti, Popa ćuti.

„Ako nevolja bude htela, Ivan Ivanović će izdržati ovu nepravdenu kaznu, i jednom biti rehabilitovan, u to sumnje nema. Ali ko će nas rehabilitovati? Kakvim se razlozima može objasniti naše ćutanje, šta reći, kakva priča ispričati o etici socijalističkog intelektualca naših dana, gde je i hoće li biti razumevanja i za nas - saučesnike u donošenju te presude. Ja sam čvrsto uveren da će prokupačka presuda, s kojom se, bar koliko ja znam završava doprinos tog grada našoj kulturi, biti usamljena zabluda ukoliko ne bude sankcionisana pristankom društva u čije ime je doneta. A stvarno izvršnom postaće tek onda kada je kao normalnu kritičku proceduru prihvate umetnici koje je Ivan Ivanović u sudskom doku predstavljao.“ – Borislav Pekić

01.11. 1974.

Južna Srbija nije bila toliko bučna nakon Koštanine pesme i Ivkovih lovačkih priča, kažu. Arizani. Aplauz. Arizani. Naklon. Arizani. Nedovoljno bučno! Arizani. Arizani. Arizani. Sramota i slava srpske književnosti. Arizani. Nedostojni smo.

Vuče, ne zameram ti ništa, reformu si sproveo u okviru tadašnje granice, tu si mogao da se krećeš.

Arizani, izvinite!

 

 

Milena Biljane Ivanović

Prijavite se ili se registrujte kako bi bili i vi deo prokupljepress.com kulture.

Pretplatite se
You've successfully subscribed to Prokupljepress.com
Great! Next, complete checkout for full access to Prokupljepress.com
Welcome back! You've successfully signed in.
Nemoguće je da se prijavite! Molimo vas Pokušajte ponovo.
Success! Your account is fully activated, you now have access to all content.
Greška!!! Niste ispešno platili.
Uspešno! Uspešno ste izmenili podatke za plaćaje.
Greška! Dogodila se greška prilikom unešenja podataka. Pokušajte ponovo.